Dobrodosao Gost, Registruj se OVDE, i pridruzi se Boemi Forumu.
  • Login:



Dobrodošli na BOEMI FORUM.

Ako je ovo Vaša prva poseta, prvo pročitajte FAQ klikom na prethodni link. Možda ćete morati da se registrujete pre nego što dobijete opcije za postavljanje.

+ Odgovorite na temu
Rezultati 1 do 1 od 1
  1. #1
    Webmaster
    Serbia
    skinmi avatar

    Datum registracije
    10.12.2009
    Lokacija
    Novi Sad
    Godina
    53
    Poruke
    6.023
    Pol
    Musko
    Teme
    914

    Leo Martin / Milos Jovic - Biografija



    LEO MARTIN

    Jedna od najvecih pevackih zvezda bivse Jugoslavije.
    "Milos Jovic je rodjen 1942. godine u Blacu, a odrastao je u Beogradu. Svirao je klarinet, saksofon i flautu. Pevao je na legendarnim beogradskim zabavama sezdesetih godina proslog veka na Kalemegdanu, americkim dzez klubovima po Nemackoj i velikim turnejama sa zvezdama kao sto je Tom Dzons. U SFRJ je stekao popularnost sansonama kao sto su 'Odiseja' i 'Ja te volim'. Pobednik je mnogih domacih festivala. Ozenjen je bugarskom rediteljkom Vasjom."
    Blic

    NEZABORAVNI HITOVI:

    Odiseja,
    Zbogom, Kristina,
    Ja te volim,
    Jednom kad se zaljubis,
    Laku noc draga, laku noc dragi,
    Plava obala
    Zvao sam te Dzordzija…
    Pusti neka svetla gore (Hit parada '76.)
    Ko je taj covek,
    Svet bez tebe,
    Poslednja ljubav (tema iz Kuma),
    Reci mi sta je ljubav,
    Sve nase mladosti (tema iz "Otpisanih")


    ISPOVEST: LEO MARTIN


    TOM DZONS MI JE PLACAO PESME SAMPANJCEM

    Na veliku turneju po Evropi krenuo sam sa tadasnjim apsolutnim svetskim zvezdama kao sto su Mirej Matje, Tom Dzons i Dasti Springfild. Bio sam potpuno van sebe od srece, ali nijednog trenutka nisam sumnjao u svoj glas. Dasti je bila najpoznatija soul pevacica u tom trenutku, ali je van scene bila jednostavna zena koja je stalno govorila o uredjivanju cveca. Imala je mocan i topao glas. Toma Dzonsa su predstavljali kao Tigra iz Velsa, a mene kao Lava iz Beograda. Jedne noci smo posle njegovog koncerta u Becu u lokalu "Eden" toliko preterali s pivom, da sam ja pevao njegove hitove, a on za svaku pesmu narucivao bocu najskupljeg sampanjca. Na kraju se nije znalo ni sta pijemo ni ko koga imitira. Sto nam je bio pun piva i sampanjca. Sve vreme menadzer je Tomu branio da pije, a on je samo rekao:

    "Ne kvari mi veselje sa Leom covece", prica u ispovesti za "Blic nedelje" sansonjer Leo Martin.

    PROBISVET U DETINJSTVU

    Rodjen sam u okolini Blaca kao Milos Jovic, ali su moja majka Mirjana i otac Bozidar odlucili da je bolje za mene i mog brata Milovana da odrastamo u Beogradu. ziveli smo u kuci na Slaviji jer je otac radio u neposrednoj blizini kao ekonom Fakulteta muzicke umetnosti. Zajedno s klincima iz kraja svakodnevno sam puno rizikovao igrajuci se na vojnom otpadu koji je posle Drugog svetskog rata bio smesten u Miticevoj rupi. Skakali smo po razbijenim tenkovima, prevrtali granate, bombe, zaostalu municiju, rasrafljene puske. Umazani motornim uljem i prasinom trcali smo po ulici Proleterskih brigada u kojoj su bili drvoredi lipa. Brali smo lipov cvet koji smo prodavali na pijaci ne bismo li sakupili neku kintu za kolace u obliznjoj poslasticarnici. cuvena gospodja Dana nam je gledala kroz prste za neke na licu mesta ukradene i smazane sampite. Jednom smo preterali jer smo "ocistili" pola pleha krempita dok nam je ona placene kolace pakovala u ostavi. Prijavila nas je roditeljima jer su svi znali ciji smo, pa smo kolektivno izvukli batine.

    KLARINET

    Pomagao sam ocu oko unosenja uglja u podrum Fakulteta muzicke umetnosti kada sam iz jedne ucionice cuo profesora Bruna kako svira menuet. Zastao sam ispred otvorenih vrata i on me je pozvao unutra i pitao me da li mi se ta muzika svidja. "Ovo je najdivnija muzika koju sam u zivotu cuo", odgovorio sam mu, i on me je zamolio da otpevam nekoliko lestvica. "Imas apsolutni sluh momce", nasmejao se profesor Bruno Brun, i sledece nedelje me je upisao u Srednju muzicku skolu "Josif Slavenski". Imao sam u tom momentu 13 godina i bio potpuno zaljubljen u klarinet.

    GENERAL

    Paralelno s muzickom skolom isao sam i u matematicku gimnaziju. Zanimale su me tehnicke nauke kao sto su matematika u fizika, pa sam zadatke resavao brzo i lako i na tabli i na pismenim zadacima. Zbog toga su me drugari iz razreda prozvali general. Kad dodje april profesori su mi govorili da sam slobodan do kraja skolske godine. Moj drugar iz skolske klupe Nikola Neskovic koji je danas jedan od urednika na RTS pitao me je da li moze da bude moj pukovnik.

    VESELI BENDZO

    Pred maturu sam imao svoj bend koji se zvao Veseli bendzo. Bio je to drugi diksilend bend u Beogradu posle Sedmorice mladih. Veseli bendzo nije imao klarinetistu, pa sam im dosao ko kec na jedanaest. Svirali smo svakog cetvrtka uvece na beogradskom Sajmu uz poznate glumce Miju Aleksica, Ljubisu Bacica i druge i taj program je prenosila Televizija Beograd. U osamnaestoj godini zivota delio sam autograme jer su me ljudi prepoznavali na ulici. Svirali smo i na cuvenim igrankama na kosarkaskim terenima Crvene zvezde na Kalemegdanu. Dobar provod za nekoliko hiljada ljudi i obavezna tuca za kraj programa. Mit je da su tada tuce bile fer, jer su kavgadzije bile u vecini, a hrabri casni momci dobijali su batine. Crnogorci su u vecini situacija bili kavgadzije, ali su se najprijatnije osecali u velikom drustvu.

    ELEKTROTEHNIKA

    zeleo sam da upisem Elektrotehnicki fakultet, ali je pribor bio suvise skup za moje skromne finansijske mogucnosti, pa sam otisao na prijemni ispit na Pravni fakultet. Knjige i skripte sam dobio besplatno od prijatelja.

    EKSPRES 8

    Kada sam cuo Reja carlsa kako peva "Dzordziju", shvatio sam da je najbolji instrument grlo i digao sam ruke od diksilenda iako sam u medjuvremeno svirao i flautu i saksofon. Oformio sam bend Ekspres 8 koji je imao cetiri vokala i ritam sekciju. Dobili smo ime jer nam je prvi nastup bio na proslavi nekakvog jubileja "Politike ekspres". Bili smo prva grupa u bivsoj SFRJ koja je imala snimljen televizijski spot. Zdravko sotra je rezirao ukupno cetiri spota sa grupom Ekspres 8. Repertoar nam je bio sastavljen od hitova Reja carlsa i dzez kompozicija u najboljoj tradiciji revijskog orkestra Glena Milera.

    NEMACKA

    Posto su pevacica Nada Knezevic i bubnjar Lazar Tosic odlicno finansijski prolazili svirajuci za americke vojnike u dzez klubovima po Nemackoj, odlucio sam da im se pridruzim 9. februara 1964. godine. Desavalo se da se americki vojnici potuku za vreme svirke, ali ih je njihovo obezbedjenje odmah izbacivalo iz kluba. Muzicari iz SFRJ su bili cenjeni jer smo svirali kao ljuti profesionalci. Probali smo svakog dana, a 1965. i 1966. godine svirali smo od osam uvece do cetiri ujutro.

    IDENTITET

    U jednom elitnom klubu u Nemackoj prisao mi je Bruno Anger, generalni menadzer CBS za Evropu, i pitao me da li mogu sa svojim bendom da dodjem na probu. Ponudio mi je na probnom snimanju dve pesme koje sam glatko odbio jer su bile ispod mojih vokalnih sposobnosti. Testirao sam zelju svog buduceg producenta da me zaista angazuje. On mi je predlozio da sam komponujem pesme koje cu snimiti i tako se i desilo. Jedini problem je bilo moje ime Misa Jovic. "Moramo ponovo da te krstimo", rekao mi je Bruno. Razmisljao sam nekoliko dana i uspeo da spojim dva imena koja su u Jugoslaviji bila cesta, a po Evropi deluju aristokratski. Tako je Misa Jovic za publiku postao Leo Martin.

    POVRATAK

    Svakih sest meseci sam zbog poreza menjao automobile i nastupi su bili iscrpljujuci jer su na Zapadu pevaci roba i producenti na njih gledaju kao na masine, sto nikako nisam mogao da izdrzim. Imao sam sve manje vremena da zivim na mediteranski nacin. Da se zasedim sa drustvom, da setam celi dan po nekom gradu. Da idem u muzeje i citam. Za zivot nisam imao vremena, opijati me nisu interesovali, a novac me nikada nije fascinirao, pa sam odlucio da se vratim u Beograd.


    SEVROLET

    Jedino sto sam u zivotu morao da imam prvoklasno jeste auto jer sam mnogo voleo da putujem. Kada sam parkirao sevrolet impalu ispred robne kuce u Beogradu 1969. godine, oko kola se okupilo dosta sveta. U njega je bio ugradjen gramofon i jedva sam se probio do vrata, na sta mi je jedan stariji covek podviknuo: "Gde si zapeo pa svi hoce da vide ovo cudo." Odgovorio sam mu da ja ne zelim da pogledam auto, vec da udjem u njega. Jedva sam se odvezao iz mase.

    SKANDAL U OPATIJI

    Na festivalu u Opatiji birala se pesma koja ce predstavljati SFRJ na evrovizijskom takmicenju. cuvenu "Odiseju" sam odbio da pevam kao Misa Jovic jer je moje umetnicko ime bilo Leo Martin. Direktno iz vrha Komunisticke partije stigla je direktiva da na opatijskom festivalu nema mesta za Lea Martina, vec samo za Misu Jovica. Bio sam uporan i ja, pa sam imao jos jedan zahtev — da "Odiseju" otpevam na engleskom jeziku jer sam je tako u inostranstvu snimio. Otisao sam kod lekara i uzeo opravdanje da sam bolestan. Tu pesmu je otpevao moj prijatelj Dalibor Brun i zauzeo poslednje mesto. Naravno, "Odiseja" je u mom izvodjenju kasnije postala vanvremenski hit. PGP je izdao singl "Odiseja" u prodao ga za nedelju dana u 100.000 primeraka. Pretili su mi iz razlicitih redakcija da moje pesme nece emitovati u radio i televizijskim programima. Zapretio sam im da cu ih tuziti Ustavnom sudu jer bi mi ukinuli pravo na rad. Odmah su odustali.

    VASJA

    Na festivalu Zlatni Orfej u Bugarskoj sam 1976. godine upoznao svoju sadasnju suprugu Vasju koja je tada rezirala sou-program sa mnom. Terala me je da poziram, sto mi se nimalo nije dopalo, pa sam joj drsko objasnio da sam sansonjer i da je moje prirodno stanje da za sankom uz konjak pevam svoje balade. Deset godina smo se poznavali pre nego sto smo se vencali. Naucila me je da pricam bugarski i mnogim divnim sitnicama u zivotu zbog kojih smo mnogo srecni. Putujemo bez prestanka.

    LOSA VREMENA

    Raspad zemlje me je udepresivio toliko da sam Vasji 1991. godine rekao sa ocima punim suza da je sada vreme za plakanje, a ne za pevanje, i narednih sest godina sam bio van svetla pozornice. Tek sam 1997. godine na nagovor prijatelja ponovo poceo pevam. Jedva sam emotivno preziveo rat, raspad zemlje i unistenje zivotnih normi i standarda.

    BORBA

    Na trgu u Budvi sam 31. decembra 2000. godine pokusao da pevam zajedno sa Zdravkom colicem na novogodisnjem slavlju, ali glas nije hteo da izadje iz mog grla. Organizator je pustio matricu i prvi i jedini put sam na koncertu pevao na plejbek. Ignorisao sam problem s grlom sve dok mi na slavi u kuci generala Negovanovica domacin nije predlozio da nesto otpevam. Pozalio sam se da vec mesecima iz mog grla pesma ne izlazi, a da mi je nekoliko lekara kazalo da imam upalu i neke gljivice. Milun Jovovic, psiholog sa VMA, bio je tu i pozvao me na pregled kod specijaliste Dusana Obradovica koji mi je istog dana zakazao operaciju. Karcinom je bio u odmakloj fazi. Sedam milimetara mojih glasnica je pojeo rak. Doktor Obradovic me je operisao i novi zivot sam proslavio dugim letovanjem sa familijom na Korzici.

    SADASNJICA

    Na nedavno zavrsenom festivalu "Pjesma Mediterana" osvojio sam drugu nagradu. Spremam novi album i veliki koncert u Beogradu za jesen. Leo Martin jos uvek ima sta da otpeva.

    Aleksandar Nikolic
    Foto: J. Vucetic
    Poslednji put izmenjeno od lila; 11.09.2011 u 23:34.
    Per aspera ad astra
    Trnovit je put do zvezda


 
+ Odgovorite na temu

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke