Dobrodosao Gost, Registruj se OVDE, i pridruzi se Boemi Forumu.
  • Login:



Dobrodošli na BOEMI FORUM.

Ako je ovo Vaša prva poseta, prvo pročitajte FAQ klikom na prethodni link. Možda ćete morati da se registrujete pre nego što dobijete opcije za postavljanje.

+ Odgovorite na temu
Rezultati 1 do 1 od 1
  1.   Ovo je poslednja Staff poruka u ovoj temi.   #1
    Zlatni clan
    Serbia
    lilly avatar

    Datum registracije
    07.06.2010
    Lokacija
    Lazarevac
    Godina
    49
    Poruke
    681
    Pol
    Zensko
    Windows XP/2003 Safari
    Teme
    197

    Zabranjeno pusenje - biografija

    Zabranjeno pušenje - No smoking orcestra
    ________________________________________


    Zabranjeno pušenje je bila jugoslovenska garažna rok grupa iz Sarajeva, blisko povezana sa kulturnim pokretom Novi primitivizam i radio i televizijskom satiričnom emisijom Top lista nadrealista. Oni su bili jedna od najpopularnijih muzičkih pojava 80ih u Jugoslaviji, prodavši na stotine hiljada ploča. Tokom jugoslovenskih ratova, članovi grupe su se razišli i dve grupe-naslednice su nastavile da rade u Beogradu i Zagrebu.
    Grupu je 1981. osnovala grupa prijatelja koja je radila na ranoj radio verziji Top liste nadrealista. Nasuprot raspostranjenijim pank roku i novom valu, Zabranjeno pušenje je stvorilo osoben garažni rok zvuk sa uticajem folka, često sadržavši inovativnu produkciju i pričanje kompleksnih priča, ponekad čak i tamna predskazanja rata. Snimili su četiri albuma i išli na velike turneje, povremeno izazivajući kontroverze i probleme sa vlastima zbog njihove, obično blage i simpatične, kritike socijalističkog sistema i navike da se bave pitanjima koja su u to vreme smatrana osetljivim.
    Nakon što je popularnost grupe dostigla nove visine krajem 80ih, potpomognuta televizijskom verzijom Top liste nadrealista, rat u Bosni i Hercegovini je izazvao raspad grupe, sa jednim izdankom koji je nastavio (pod istim imenom) da radi u Beogradu, a kasnije pod imenom „No smoking orkestra“, i drugim u Zagrebu, koji je takođe koristio originalno ime. I pored toga, mnoge pesme Zabranjenog pušenja su dostigle kultni status, a njihova muzika je ostala popularna širom bivše Jugoslavije.


    Zabranjeno pušenje je osnovala grupa prijatelja koja je išla u sarajevsku Drugu gimnaziju i živela u Ulici Fuada Midžića u sarajevskom naselju Koševo. Grupi koju su osnovali su dali ime Pseudobluz bend. Svi članovi su bili uključeni u radio emisiju Top lista Nadrealista, pa su već imali svoja scenska imena. Originalnu postavu su činili: Nenad Janković („dr Nele Karajlić“; vokal, klavijature), Davor Sučić („mr Sejo Sekson“; gitara), Zenit Đozić („Fu-Do“; bubnjevi), Mustafa Čengić („Muče/Mujo Snažni“; gitara), Mladen Mitić („Munja“; bas-gitara) i Ognjen Gajić („Ogi“; saksofon, flauta). Povremeno im se kao gost pridruživao Mirko Srdić („Elvis J. Kurtović“), koji je imao svoju grupu Elvis J. Kurtović & his Meteors. Uskoro su počeli da se nazivaju Pseudobluz bend Zabranjeno pušenje, a posle nekog vremena su prosto odbacili prvi deo. Njihov prvi snimak „Penzioneri idu na more zimi“, je snimljen u Radio Sarajevu početkom 1981.
    Nastupali su širom Sarajeva pre nego što su snimili svoj prvi album „Das ist Walter“ juna 1984. za Jugoton. Postava se promenila, a sada je mlađi brat Nenada Jankovića Dražen Janković („Seid Mali Karajlić“) bio na orguljama, dok je Predrag Rakić („Šeki Gajton“) preuzeo bubnjeve. Album je u početku izdan u 3.000 primeraka, ali je na kraju prodato oko 100.000 kopija, postavivši rekord za prevazilaženje početnog izdanja 30 puta. U jesen 1984. su krenuli na turneju od 60 koncerata, što ih je učinilo jednom od najvećih jugoslovenskih rok atrakcija posle samo jednog albuma.
    Tokom te turneje, na koncertu u Rijeci 27. novembra 1984. Karajlić je, misleći na pojačalo koje se pokvarilo, rekao: "Crk’o Maršal. Mislim na pojačalo". Publika i vlasti su to shvatili kao šalu na račun preminulog Josipa Broza Tita, što je napravilo veliki problem grupi. Mediji su ih kritikovali, a kampanja protiv njih je rezultovala otkazivanjem ostalih koncerata i prestankom emitovanja Top liste nadrealista.
    U ovoj atmosferi grupa je snimila svoj drugi album „Dok čekaš sabah sa šejtanom“ i izdala ga jula 1985. Pesme su napisali Sejo Sekson, Nele Karajlić, Seid Mali Karajlić i Elvis J. Kurtović. Album je bio solidan, ali je bojkotovan od strane medija i naknadna turneja je imala razočaravajući završetak što je nateralo Munju, Šekija Gajtona i Mučea da napuste grupu da bi pronašli sigurniji način da zarade za život.
    Za potrebe snimanje trećeg albuma „Pozdrav iz zemlje Safari“, objavljenog 1987. od strane Diskotona, ostatku grupe su se pridružili Predrag Kovačević (Kova/Kovalski iz „Kurtovićevih Meteora“) na gitari, Faris Arapović na bubnjevima i Emir Kusturica koji je svirao bas gitaru na tri pesme. Sve pesme su napisali Sejo Sekson i Nele Karajlić, dok je Kusturica bio koautor dve pesme. Diskotonovi cenzori su imali nekoliko zamerki i pesmi „Naš predlog za Pesmu Evrovizije“ je morao biti promenjen naslov, pošto je pesma sadržala komentare o depresivnom ekonomskom stanju i nedostatku slobode izražavanja. Album je sadržao veliki broj hit pesama i vratio je grupu na visok nivo slušanosti. Turneja koja je sledila, a koja se sastojala od 87 koncerata, je bila najveća dotadašnja turneja Zabranjenog pušenja, i grupa je tada priznata za jednu od jugoslovenskih rok institucija. U januaru 1988. grupa je dobila zlatnu ploču za prodatih 100.000 kopija.
    U oktobru 1988. grupa je izdala svoj zadnji album pre raspada, „Male priče o velikoj ljubavi“. Pesme je uglavnom napisao i producirao Sejo Sekson. Na ovom albumu Jadranko Džihan je svirao klavijature, a Darko Ostojić (Minka) je svirao bas gitaru. Na albumu su se pojavili i operska pevačica Sonja Milenković, violinista Dejan Sparavalo i Goran Bregović kao prateći vokal i gitarista. Album je bio srednjeg uspeha. Grupa je krenula na turneju sa grupom Bombaj Štampa i ostatkom ekipe Top liste nadrealista (one koje već nije svirala u grupi). Turneja (kombinacija pozorišta i rokenrola, po ideji Seje Seksona) je bila veliki uspeh i smatrana je za najbolju turneju 1989. sa oko 60 koncerata i više od 200.000 posetilaca.



    Nestabilna politička situacija tokom raspada Jugoslavije se odrazila na grupu, pa su je Sejo Sekson, Darko Ostojić i Faris Arapović napustili. Ubrzo nakon početka rata u Bosni i Hercegovini, Nenad Janković je prešao u Srbiju i osnovao svoju grupu Nele Karajlić & Zabranjeno pušenje. Većina članova Zabranjenog pušenja i Top liste nadrealista je ostalo u opsednutom Sarajevu. Iako su mnogi kritikovali Jankovićev potez, Sučić (koji je ostao u Sarajevu i radio je ratne epizode Top liste nadrealista da podigne moral stanovnika Sarajeva) je izjavio da je Janković bio u drugačijoj situaciji jer je imao malu bebu.


    Istočni deo je izdao jedan album kao Zabranjeno pušenje. Kada se grupi priključio Emir Kusturica, ona je promenila ime u Emir Kusturica & No smoking orkestra izdala još šest albuma i nastavila da ide po turneje po celom svetu. No smoking orkestra je 1998. komponovala muziku za film Emira Kusturice Crna mačka, beli mačor, koja je osvojila Srebrnog lava na Venecijanskom filmskom festivalu iste godine , kao i za film Život je lep.


 
+ Odgovorite na temu

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke